Poruka za tebe

„…i ja ću stanovati u Domu Gospodnjem u danima mnogim.“ Psalam 23:6

Ima onih među nama koji ne osećaju da je Božija ljubav stvarna. Zašto je to tako? Jer stalno pokušavamo da od sveta ovakvog kakav je načinimo svoj dom. Zato živimo u strahu i frustraciji. Samo da imaš ispravan pogled na život na zemlji imao bi ispravno poimanje o večnom životu. Kada razumeš šta i kod koga je tvoj pravi dom, tada smrt više nije tvoja „poslednja stanica“, nego

„skretnica na novi kolosek“. Za manje od jedne sekunde umireš i stižeš u Božije prisustvo.

Postaćeš svestan da si zaista umro tek kad dovoljno dugo budeš mrtav. Jer tada ne izdišeš nego se prebacuješ. Brže od treptaja oka, bivaš prebačen iz jedne dimenzije života u drugu. Otići ćeš iz života u ovom vremenu i prostoru u naročito prebivalište „u Domu Gospodnjem zauvek“. Najveći deo nas neće umreti iznenada - usled srčanog napada, šloga ili u saobraćajnoj nesreći. Smrt će, verovatnije, postepeno dolaziti dok starimo i slabimo tokom vremena. Osetićeš da ti se približava smrt po tome koliko su se funkcije tvog tela pogoršale ili čak otkazale.

Zatim će te Bog staviti u jedan prelazni režim bitisanja. On će učiniti da ti nebo izgleda mnogo privlačnije od zemlje tako da ćeš pomisliti: „Želeo bih Bog malo požuri i odvede me u nebeski dom“. On će ti možda dati jedan mali uvid ove slave ili čak dozvoliti da vidiš tvog Spasitelja kako te rado čeka da stigneš. Kada na tren vidiš te široko raširene ruke, želećeš da ubrzaš to putovanje i zauzmeš svoje mesto do Njega. I reći ćeš, kao David: „A ja ću u pravednosti lice tvoje videti, kad se probudim tvoga ću se lika nasititi“ (Psalam 17:15). Dome, slatki dome!