NOSITI SE SA ŽIVOTNIM GUBICIMA (1)
27. april subota
„…vreme traganja i vreme mirenja sa gubitkom...“ Propovednik 3:6
Božija reč niti zanemaruje niti umanjuje bolnu stvarnost života. Neizbežno je da ćemo mi i nama drage osobe doživeti gubitke tokom života: bolest, starenje, smrt, razvod, invaliditet, gubitak nezavisnosti, nezaposlenost, finansijske preokrete, itd. Današnja kultura nas priprema samo za dobitke ali ne i za gubitke, odnosno za vreme smejanja i plesanja (vidi, Propovednik 3:4).
Veliki gubici nas bacaju u nepoznatu teritoriju. Zbog toga se nameće potreba da razumemo dinamiku gubitka, da se lakše izborimo s njim i brže se vratimo natrag u život. Gubitak koji trajno menja život počinje bolom zbog gubitka odnosno emotivnom agonijom zato što nam je (milom ili silom) oduzeto nešto ili neko bez koga i čega ne možemo zamisliti svoj život. Zatim dolazi tuga
razdiruća emocija koja nas preplavljuje i sa sobom neretko donosi bes, ojađenost, zbunjenost i bespomoćnost. Zatim prelazimo u fazu tugovanja – kada pred drugima ispoljavamo našu tugu i gubitak. Kroz ovu fazu se teško prolazi zbog suza, sećanja a ponekad i grčevitih napada plača koji razdiru srce i potresaju nas do srži. Osećamo krivicu i žaljenje zbog onoga šta jesmo (ili nismo) rekli i učinili. Ovako ispoljena tuga pruža priliku drugima oko nas da reaguju, da ponude utehu i ohrabrenje neophodne za početak isceljenja. Ovo je Božiji protokol za isceljivanje slomljenih srca. Kada je navršio 120 godina starosti, voljeni vođa Izraelaca je preminuo i iza sebe ostavio naciju shrvanu bolom. (vidi 5 knjigu Mojsijevu, 34.). Zato im je Bog dozvolio da 30 dana oplakuju njihov gubitak i teše jedni druge pre nego što će nastaviti s redovnim životnim obavezama. Zato, odvoj koliko god vremena ti je potrebno da obaviš posao tugovanja za tvojim gubicima jer Isus je rekao:
„Blaženi su žalosni, jer će primiti utehu.“ (Matej 5:4).