Poruka za tebe

…vreme čuvanja i vreme bacanja…“ Propovednik 3:6

Našu čestitost. Ona moraju znati da se i mi nosimo sa bolom. Kada te ona vide da plačeš a kažeš im da je sve u redu kod tebe, onda ih zbunjuješ. Ona tada zaključuju ili da tebe ništa ne boli i da ti suze ne znače ništa ili da si neiskren prema njima. Ona moraju da znaju da pred sobom imaju pravog tebe, da bi i sama mogla neuvijeno podeliti s tobom ono šta ih muči.

Našu svesnost o tome šta ih raduje i žalosti bez a da nismo snishodljivi prema njima. Kao i za tebe tako i za njih, postoji „vreme plakanja…tugovanja… gubljenja“ (vidi, Propovednik 3: 4, 6). Bog je uredio da sva ova iskustva budu „prikladna u svoje vreme“ (Propovednik 3:11). Kada su tužna, ljuta ili depresivna nemoj da ih sprečavaš ili omalovažavaš i tome. To je sastavni deo njihove Bogom-dane čovečnosti, koja im pomaže da postanu uravnoteženi i saosećajni kada odrastu.

Pažljivo slušanje. Deca uče i odrastaju kroz gubitke kada pred sobom imaju otvorenog slušaoca koji je u stanju da ih shvati. Saslušaj ih šta kažu da osećaju i zatim razgovarajte o tome.

„Zvuči mi da si ljut. Da li želiš da pričamo o tome“ Ne analiziraj, pitaj ih! Slušaj ne samo ušima nego i očima. „Tvoje reči mi kažu da si dobro ali tvoje oči mi kažu da si tužan.“

Dozvoli im da iskažu svoje negativne osećaje. Ljutnja i bes prema lekarima, sistemu, članovima porodice, samom sebi, čak i Bogu su normalni! Ne reci: „Nisi smeo da izgovoriš ove stvari“, nego „Ovo mi zvuči kao otvoren i iskren izraz toga što te muči i šta te je razočaralo. Želiš li da mi pričaš više o tome?“ Iskazivanje negativnih osećaja dovodi do emotivne detoksikacije.

Uključenje u naše rituale tugovanja. Uključi ih i porodična okupljanja, planiranje sahrane, možda i pomene, i ona će da nađu utehu i put prema kraju tugovanja, kao i prema isceljenju koje donose ovakvi trenuci!